Mikoplazme su najmanji poznati slobodno živeći organizmi. Radi se o prokariotima koji imaju samo plazmatsku membranu. Nemaju ćelijski zid pa na njih ne deluju penicilini i cefalosporini. Naseljavaju sluzokože respiratornog i urogenitalnog trakta.

Kod ljudi je poznato 16 vrsta mikoplazmi. Najznačajnije u ljudskoj patologiji su: Mycoplazma pneumoniae, Mycoplazma genitalium i Ureaplazma urealyticum.

Mycoplazma pneumoniae izaziva infekcije gornjih i donjih disajnih puteva. Imaju dužu inkubaciju (2-3 nedelje). Mogu se javiti i u vidu epidemija u zatvorenim kolektivima.

Najčešći simptomi su: glavobolja, kašalj, povišena temperatura, mijalgija, muka i povraćanje. Fizikalni nalaz na plućima je obično uredan. Rendgenski nalaz na plućima, najčešće u donjim partijama pluća, je u smislu intersticijalne infiltracije obično izražen. U oko 20% je prisutan pleuralni izliv. Moguće komplikacije su miokarditis, perikarditis, encefalitis i poliradikuloneuritis.

Mycoplasma genitalium i Ureaplasma urealyticum izazivaju infekcije urogenitalnog trakta: uretritis, epididimitis, prostatitis.Ureaplasma urealyticum se smatra najčešćim uzročnikom steriliteta kod muškaraca i žena. Vezuje se za površinu spermatozoida i smanjuje njihovu pokretljivost i generativnu sposobnost.

DIJAGNOZA se zasniva na dobro uzetoj anamnezi i kliničkom nalazu. Kod pneumonije presudan je rendgenološki nalaz. Kod infekcija Ureaplazmom urealyticum  najvažnije je odvojiti gnojne od negnojnih uretritisa, a kod negnojnih isključiti infekcije hlamidijama, za šta postoje odgovarajući testovi. Kod respiratornih infekcija koristi se test hladne aglutinacije, pozitivan je preko razblaženja 1:32. Koriste se i drugi serološki testovi, najčešće IFMA.

LEČENJE: Mikoplazme su osetljive na tetracikline, azitromicin, kvinolone i eritromicin. Ovi antibiotici se primenjuju u odgovarajućim dozama sedam dana.