Hlamidije su intracelularne bakterije. Najsličnije su rikecijama. Osetljive su na antibiotike širokog spektra. Oboljenja kod čoveka izazivaju tri vrste hlamidija:

1. Chlamydia psitaci - izaziva psitakozu.
2. Chlamydia pneumoniae -  izaziva pneumonije i oboljenja koronarnih arterija.
3. Chlamydia trachomatis - postoji više serotipova i izazivaju različita oboljenja:  trahom, genitalno-urinarna oboljenja, konjuktivitis, pneumonije novorodjenčadi,   limfogranuloma venerum.

Hlamidija trahomatis je isključivo humani patogen. Pored trahoma glavni je uzročnik seksualno prenosivih bolesti i perinatalnih infekcija, najčešće oka i pluća.

Genitalne infekcije hlamidijama kod muškaraca se manifestuju kao uretritis a kod žena kao mukopurulentni cervicitis. Uretritis se manifestuje uretralnim svrabom, pečenjem pri mokrenju i sluzavognojnim sadržajem iz uretre. Infekcija može proticati i bez simptoma. Moguće su komplikacije, najčešće kod ponovljenih infekcija, kao epididimitis, sterilitet i Reiterov sindrom (uretritis, arthritis i konjuktivitis).

Hlamidijalni cervicitis  kod žena se karakteriše sluzavognojnim sadržajem, edemom i eritemom endotela cerviksa i kontaktnim krvavljenjem. Infekcija može proticati i bez simptoma ali i tada mogu nastati komplikacije: zapaljenje jajovoda sa rizikom nastanka steriliteta.

Infekcije u trudnoći mogu dovesti do prevremenog porodjaja i do infekcija  konjuktiva i pluća novorodjenčeta.

Raširenost infekcije -  infekcija je raširena u celom svetu. Rezervoar je jedino čovek.

Prenosi se seksualnim kontaktom i drugim vrstama kontakata.

DIJAGNOSTIKA je klinička i laboratorijska. Postoje četiri tipa laboratorijskih procedura kojima se može potvrditi infekcija chlamydiom trachomatis:

• Direktni pregled uzorka sa mesta infekcije i nalaz tipičnij inkluzija ili elementarnih telašaca.
• Izolacija uzročnika u ćelijskoj kulturi, što je moguće samo u dobro opremljenim laboratorijama.
• Detekcija antigena hlamidija ili njene nukleinske kiseline imunološkim metodama.
• Detekcija antigena hlamidija u serumu ili sekretu sa mesta infekcije:
  • DIF-Direktni imunofluorescentni test (Slide) - sekret se nanese na pločicu (slide) fiksira i oboji  monoklonskim antitelima specifičnim na antigene hlamidije.
  • Detekcija antigena hlamidija ELISA testovima koji imaju senzitivnost i specifičnost 97-99%.
  • PCR metodom se mogu dokazati nukleinske kiseline hlamidija sa senzitivnošću i specifičnošću kao kod ELISA testova.

LEČENJE: Hlamidije su osetljive na tetracikline, eritromicin, azitromicin, rifampicin i neke fluorohinolone (Ofloksacin). Odrasli doksiciklin uzimaju dva puta po 100 mg sedam dana a kod postojanja komplikacija dve nedelje. Terapija izbora kod trudnica je eritromicin  na šest sati po 500 mg 10-14 dana ili amoksicilin na osam sati po 500 mg deset dana.

Kod uretritisa se savetuje  da uz ovu terapiju treba primeniti i neki efikasan lek za gonoreju.