To je uvećanje prostate (kestenjače) u starije doba života. Histološki pripada benignim tumorima a etiološki je u vezi sa endokrinim poremećajima pri karju ljudskog života.

Normalne prostate kod mladića je oblika i veličine manjeg kestena-otuda i naziv kestenjača, koj se redovno uvećava tokom starenja. I tada se smatra normalnim-fiziološkim. Uvećanje do 30 grama je I stepen uvećanja-najblaže uvećanje. Česta su uvećanja i do 100 gr- II stepen,a preko toga su velike prostate.

Histološki je najčešće razvijeno žlezdasto tkivo te otuda i naziv  ADENOM.

Prostata leži kao prsten oko početnog dela mokraćnog kanala Ima dva lateralna režnja i iznad njih i treći srednji, tzv. medijalni , koji se širi prema lumenu bešike.

KOJI SU ZNACI ( SIMPTOMI) OVOG UVEĆANJA?

Uvećanje prostate može dugo ostati bez simptoma.Ima dosta ljudi koji imaju prilično uvećanje, II pa i III stepen, a da nemaju nikakvog poremećaja pri mokrenju ili su poremećaji tako blagog stepena da ih i ne primećuju.

Iz praktičnih razloga znake uvećanja prostate možemo pratiti kroz 3 stadijuma.

PRVI- rani stadijum kada bolesnik potpuno prazni bešiku. Glavni simptomi su otežano mokrenje-dizurija, i češće noćno mokrenje-naročito posle ponoći-polakiurija. Otežano mokrenje ispoljava sa napinjanjem pri mokrenju, čekanjem na prvi mlaz i tanjim mlazom. Da bi bolesnik mokrio mora da se napreže, mlaz ne polazi odmah, te bolesnik mora da čeka dok pođe mokraća. Ovo se javlja naročito ujutru - prvo jutarnje mokrenje.posle šetnje mokrenje je lakše.

DRUGI stadijum se odlikuje nepotpunim pražnjenjem bešike. Posle završenog mokrenja u bešici zaostaje mokraća, u početku do 50 gr., kasnije i do 600 gr. Bolesnik uspeva da prazni bešiku sa jakim dizuričnim smetnjama i stalnom dnevnom i noćnom polakiurijom.

TREĆI stadijum nastaje praktično iz drugog.On se odlikuje velikom količinom zaostale mokraće (reziduuma), nakon mokrenja, skoro do litra i više. Bolesnik mokri svaki čas po malo, ponekad i samo po koju kap. Zbog stalnog napona na mokrenje i jakog napona dolazi do nevoljnog gubitka mokraće.

KOMPLIKACIJE kod ovog oboljenja su različite, ali su najčešće infekcija, nemogućnost mokrenja (retencija), bubrežna slabost ( insuficijencija ) i pojava krvi u mokraći (hematurija).

a. Infekcija je daleko više prisutna u drugom i trećem stadijumu, gde su zaostala mokraća (rezidualni urin ) i smanjena otpornost organizma glavni uzročnici nastajanja infekcije.Kod retencije (nemogućnost mokrenja) i plasiranja katetera mogućnost infekcije se povećava.

b. Nemogućnost mokrenja (retencija) može nastati u svim stadijumima adenoma.Simptomi su-potpuni zastoj mokraće.Zbog širenja bešike javlja se bol u malom stomaku i otok u vidu balona „globus“ te je neophodna kateterizacija. Razlog ovoj komplikaciji je napor,duže hodanje,teža hrana i hladno piće,duže sedenje i ležanje. Posle nekoliko kateterizacija može nastati spontano mokrenje, ali samo u prvom stadijumu,dok u drugom i trećem pitanje je da li će se uopšte uspostaviti mokrenje.Ako bolesnik nakon upotrebe stalnog katetera posle mesec dana ne promokri,verovatno će zastoj biti trajan.

c. Insuficijencija bubrega nastaje u kasnim fazama razvoja adenoma kao posledica infekcije ili pritiska mokraće na tkivo bubrega.

d. Hematurija (pojava krvi u mokraći) može biti spontana nakon naglog pražnjena bešike „ex vaco“ hematurija ili izazvana kateterizacijom.

DIJAGNOZA

Iz anamneze o načinu poremećenog mokrenja, digito-rektalnog pregleda i ultrazvučnog pregleda lako je postaviti dijagnozu adenoma.

PROGNOZA

Lekovima u I i II stadijumu moguće je postići dobre rezultate. Kond III stadijuma problem se rešava stalnim kateterom ili operacijom.

Posle više godina nošenja katetera ako dođe do infekcije problem je neizvestan.

TERAPIJA

Terapija se može podeliti na HIGIJENSKU, MEDIKAMENTOZNU i HIRURŠKU

1. HIGIJENSKA- preporučuje se izbegavanje začina, žestokih i hladnih pića,dugo sedenje, naporna fizička aktivnost. Preporuka je i umeren seksualni život.

2. MEDIKAMENTOZNA- ako bolesnik nema indikacije za operaciju ili ne želi operativno lečenje,ili ako zbog starosti ili lošeg opšteg stanja nije moguće operativno lečenje primenjuje se ovo lečenje.To je lečenj4e simptoma i može trajati više godina.I pored lečenja moguće je napredovanje bolesti.Za medikamentozno lečenje,koje može da traje doživotno koriste se ekstrakti nekoh biljaka,alfa-blokatori i inhibitori 5 alfa reduktaze.

a) Fitoterapija ima dugu tradiciju.procena je da ona učestvuje u lečenju ove bolesti sa 30%.Najčešće se koriste ekstrakti američke patuljaste palme, semenke bundeve, ekstrakti koprive i druge biljke. Preparati su: Prostenal, Prostamol uno, Prosta-Metto i drugi. Ovi lekovi praktično nemaju neželjena dejstva ali nema ni naučnih dokaza za njihovu efikasnost.

b) Alfa-blokatori relaksiraju glatka mišićna vlakna u prostati i na bazi mokraćne bešike i na taj način olakšavaju izlaz mokraće koju otežava uvećano tkivo prostate.Od lekova kod nas su u upotrebi Alphapres (doksazosin), Tamsol (tamsulosin), Kornam (terazosin). Podnošljivost im je relativno dobra.Glavna neželjena dejstva su širenje krvnih sudova i ejakulatorna disfunkcija.

c) Inhibitori 5-alfa reduktaze su lekovi koji utiču na rast prostate.To su lekovi koji mogu da smanje volumen prostate i do 20 %.Puno dejstvo nastaje tek nakon 6 meseci primene,na to treba upozoriti nestrpljive pacijente. Od lekova se koriste Proscar (Finasterid) i Avodart (dutasterid). Upotrebljavaju se pojedinačno ili u kombinaciji sa alfa-blokatorima. Jedina neželjena dejstva su u seksualnoj sferi -10 % i uvećanje dojki (ginekomastija) u 2 % slučajeva.

3. HIRURŠKO lečenje - Klasična „otvorena“ metoda datira od kraja XIX veka.To je funkcionalno najbolja metoda ali sa najviše komplokacija. Danas se najviše koristi endoskopska metoda-transuretralna resekcija prostate -TURP. Glavna komplikacija kod velikoh prostata je intraoperativno i postoperativno krvavljenje. Upotreba lasera je sporadična metoda koja zahteva posebnu i skupu opremu. Laparaskopska tehnika i robotika su metode budućnosti.